ATLAS detektor je daleko veći od svojih prethodnika kao što je na primer OPAL detektor na akceleratoru LEP. On je približno 22 m visok i 44 m dugačak. Predstavu o ogromnim dimenzijama ATLAS detektora možete steći nakon što ga uporedite sa veličinom čoveka koji stoji pored njega. Ova animacija prikazuje osnovne delove detektora.

Događaji unutar ATLAS detektora su prikazani pomoću Hypatia programa. Ovde možete da isprobate program.

Hypatia predstavlja interaktivnu laboratoriju za proučavanje sudara čestica. Ovde možete da proučite događaje zabeležene pomoću ATLAS detektora prilikom sudara protona u Large Hadron Collider-u, LHC-u. Događaji u ATLAS detektoru mogu da se posmatraju u pogledu spreda (end-view) i pogledu sa strane (side-view). Uz pomoć miša možete da uveličavate i smanjujete sliku događaja. Za razliku od programa WIRED, ovde su svi podetektori vidljivi sve vreme. Prilikom visokoenergetskih sudara protona stvara se daleko veći broj čestica nego što je to bio slučaj sa elektron-pozitron sudarima u LEP-u. Zahvaljujući tome, uočićete daleko veći broj tragova nego u Opal eksperimentu. Za izbor željenog traga čestice koristite Pick tool. Takođe možete jednostavno eliminisati sve tragove čestica ispod određenog praga njihove transverzalne energije (energije kretanja u pravcu normalnom na pravac ulaznog snopa protona.
Program sadrži veći broj prozora koje ćemo odvojeno razmatrati. Prvi je prozor Track Momenta:

Prozor Momenta tragova prikazuje tragove različitih čestica u detektoru. U gornjoj tabli se nalaze dugmići za prelazak na prethodni ili naredni događaj. Uz pomoć "File→Animated Event" možete pogledati animiran niz događaja.

Opcija "Show simulated" nije neophodna i trebalo ni je ostaviti neselektovanu.

Uz ime file-a samog događaja specificirana je takozvana "energija koja nedostaje" ETMis u GeV, a koja je rezultat ili stvaranja, prilikom sudara, čestica koje detektor nije u stanju da registruje (neutrina, na primer), ili pak, grešaka prilikom merenja.

Posmatrano s leva na desno u tabeli su prikazani broj traga, energija čestice, njeno naelektrisanje, transverzalni momenat (momenat normalan u odnosu na pravac nadolazećeg snopa protona), kao i ugao traga (prvobitni snop čestica kreće se u pravcu z-ose, a vi u "Canvas" prozoru, koji je opisan na sledecoj strani, vidite x-y ravan).

Klikom na red uočićete da su odgovarajući tragovi markirani u Canvas prozoru.

Canvas prozor prikazuje slikue izabranog događaja. Tragovi naelektrisanih čestica su predstavljeni kao linije unutar detektori tragova. Nenaelektrisane čestice, poput fotona, ne ostavljaju nikakve tragove. S druge strane, obe vrste čestica, i naelektrisane i nenaelektrisane, deponuju svoju energiju u kalorimetrima.

Izabrani događaj može da se posmatra sa strane (Side-View) ili duž nadolazećeg snopa (End-View). Isprekidana linija u End-View predstavlja pravac momenta koji nedostaje izazvanog ili česticama koje ne mogu da se registruju (neutrinima, na primer), ili pak, pogrešno izmerenim energijama. Zadržavanjem kursora i njegovim pomeranjem duž prozora možete uveličavati ili smanjivati sliku događaja.

Klikom na miša aktivirate pick mode za izbor pojedinačnih tragova u detektorima tragova, nakon čega će informacije o njima biti obeležene u prozoru za momente tragova (prozor "Track Momenta").

Na slici je, izvan spoljašnjeg prstena detektora, data ukupna energija deponovana u kalorimetrima.

Sada prelazimo na Kontrolni prozor:

U ovom prozoru u delu "Projection" možete da menjate pogled spreda (end-view) u pogled sa strane (side-view) i obrnuto. Izborom opcije "Zoom" pomoću miša možete da zumirate sliku događaja u Canvas prozoru, dok pomoću opcije "Pick" birate pojedinačne tragove koji će biti naglašeni kako na slici, tako i u tabeli.

Opcijom Cut možete da eliminišete sve tragove čestica ispod određene vrednosti praga tranverzalnog momenta, tj. energije kretanja u pravcu normalnom na početni snop protona.

Sada kada ste se upoznali sa načinom na koji su oba detektora konstruisana, pokrenite Izazov 1.

Back to Home Page with table of contents.